Ru­ski pri­ti­sak na Cr­nu Go­ru od­vi­ja se pre­ko broj­nih struk­tu­ra – od Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (SPC), opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja do od­re­đe­nih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ka­zao je to­kom ne­dav­ne po­sje­te Ber­li­nu šef cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Igor Luk­šić. Luk­ši­će­ve op­tu­žbe na ra­čun Mo­skve, ko­je je iz­re­kao to­kom sa­stan­ka sa nje­mač­kim mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va Fran­kom-Val­te­rom Štajn­ma­je­rom ot­kri­va po­vjer­lji­va de­pe­ša cr­no­gor­ske am­ba­sa­de u Ber­li­nu, ko­ju „Dan” eks­klu­ziv­no ob­ja­vlju­je.
Afe­ra „De­pe­ša” na­sta­vlja se iz­vje­šta­jem o Luk­ši­će­voj po­sje­ti Ber­li­nu 24. mar­ta ove go­di­ne. Do­ku­ment je u Mi­ni­star­stvu vanj­skih po­slo­va pri­mljen 25. mar­ta, a za­ve­den je pod bro­jem 06/3 516/7. Pot­pi­sa­la ga je am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Nje­mač­koj Ve­ra Jo­li­čić Ku­liš.
Cr­no­gor­ski šef di­plo­ma­ti­je se 24. mar­ta u Ber­li­nu sa­stao sa nje­mač­kim ko­le­gom Fran­kom Val­te­rom Štajn­ma­je­rom, sa­vjet­ni­kom kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel za spolj­nu i bez­bjed­no­snu po­li­ti­ku Kri­sto­fom Hoj­zge­nom, a krat­ko i sa iz­vr­šnim di­rek­to­rom Is­toč­nog od­bo­ra nje­mač­ke pri­vre­de Re­i­ne­rom Lin­de­rom.
U de­pe­ši se na­vo­di da je Štaj­n­majer iz­ra­zio za­do­volj­stvo po­sje­tom Luk­ši­ća, i u tom kon­tek­stu po­no­vio iz­ra­ze re­spek­ta pre­ma po­zi­ci­ji Cr­ne Go­re, zbog stal­ne po­dr­ške evrop­skoj i evro­a­tlant­skoj po­li­ti­ci.
– Re­kao je da Nje­mač­ka ci­je­ni, prem­da svje­sna či­nje­ni­ce da je i Cr­na Go­ra, kao i mno­ge nje­ne su­sjed­ne dr­ža­ve iz­lo­že­na pri­ti­sci­ma spo­lja i da je Ru­si­ja vr­lo ak­tiv­na u po­ku­ša­ji­ma da po­ve­ća svoj uti­caj na sve bal­kan­ske ze­mlje, kon­zi­stent­nost cr­no­gor­ske stra­ne u svom pri­stu­pu pre­ma Ru­si­ji. Luk­šić je uka­zao da je Ber­lin­ski pro­ces po­ka­za­telj po­sve­će­no­sti Sa­ve­zne vla­de re­gi­o­nu i nje­go­vom da­ljem evrop­skom in­te­gra­ci­o­nim pu­tu. Sa­gla­san je da je ru­ski pri­ti­sak pri­su­tan, ali ne i dra­ma­ti­čan, ni­ti ugro­ža­va na­šu bez­bjed­nost, kao u slu­ča­ju bal­tič­kih ze­ma­lja, Gru­zi­je ili Mol­da­vi­je, već vi­še na ni­vou pro­pa­gan­de, ko­ja se is­po­lja­va kroz broj­ne struk­tu­re, bi­lo da je ri­ječ o di­je­lu opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih par­ti­ja ko­je se pro­ti­ve Vla­di­noj po­li­ti­ci pri­stu­pa­nja NA­TO-u, dje­lo­va­nju Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, ili ra­znim ope­ra­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma od­re­đe­nih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja – kon­sta­tu­je se u tek­stu di­plo­mat­ske de­pe­še.
U tom di­je­lu, ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu am­ba­sa­de u Ber­li­nu, Luk­šić je to­kom sa­stan­ka sa Štajn­ma­je­rom na­gla­sio da, za raz­li­ku od član­stva u EU ko­je, uz sve po­li­tič­ke stran­ke, po­dr­ža­va i dvi­je tre­ći­ne sta­nov­ni­štva, to ni­je slu­čaj s NA­TO in­te­gra­cij­ama.
– Što je upra­vo po­sle­di­ca dje­lo­va­nja i ši­re­nja „an­ti-na­tov­skih po­ru­ka” ovih ak­te­ra. Na in­te­re­so­va­nje mi­ni­stra Štajn­ma­je­ra o eko­nom­skom uti­ca­ju Ru­si­je, mi­ni­star ga je in­for­mi­sao o evi­dent­nom sma­nje­nju pri­vred­ne ak­tiv­no­sti, i da su sa­da pri­mar­no pri­sut­ni kao tu­ri­sti, ma­da je i taj broj u pa­du – is­tak­nu­to je u tek­stu de­pe­še ko­ja je sa­či­nje­na 25. mar­ta i u ar­hi­vi am­ba­sa­de za­ve­de­na pod bro­jem 01-15/50-4.
Pre­ma toj de­pe­ši, Štajn­ma­jer je re­kao da u od­no­su na NA­TO, ko­je je, ka­ko je na­gla­sio, „naj­va­žni­je pi­ta­nje za nas” Nje­mač­ka pa­žlji­vo pra­ti pro­ces, i da su u Cr­noj Go­ri „do­sta ura­di­li”.
– Po­seb­no ka­da je ri­ječ o re­for­ma­ma u oba­vje­štaj­nom sek­to­ru. Oci­je­nio je da se si­tu­a­ci­ja kva­li­ta­tiv­no pro­mi­je­ni­la, u smi­slu da su ra­ni­je ne­ke čla­ni­ce pi­ta­nje Cr­ne Go­re uslo­vlja­va­le i pi­ta­njem Gru­zi­je, ali da to vi­še ni­je slu­čaj, na­ro­či­to ne u Ber­li­nu. Ka­zao je da sa­da po­sto­ji šan­sa za neo­p­ho­dan pro­gres, uz uvje­re­nje da bi, uko­li­ko bi se obez­bi­je­dio ve­ći ste­pen po­dr­ške jav­no­sti, to bio do­bar ar­gu­ment u po­re­đe­nju sa Gru­zi­jom – na­vo­di se u de­pe­ši.
Na­i­me, pod­sje­tio je da tre­ba ob­ja­sni­ti za­što Gru­zi­ja (u ko­joj je ne­u­pit­na po­dr­ška za NA­TO član­stvo) iz ne­kih dru­gih raz­lo­ga ne mo­že bi­ti pri­mlje­na, dok s dru­ge stra­ne Cr­na Go­ra, u ko­joj ma­nji pro­ce­nat po­pu­la­ci­je po­dr­ža­va tu ide­ju, ostva­ru­je uslo­ve za pri­jem. Štaj­na­mjer je na­veo da po­sto­je re­al­ne šan­se da se vred­nu­je pro­gres Cr­ne Go­re na mi­ni­star­skom sa­stan­ku, ko­ji se oče­ku­je u de­cem­bru ove go­di­ne.
Po de­pe­ši, Luk­šić je pre­nio uvje­ra­va­nja da će Vla­da is­pu­nja­va­ti sve oba­ve­ze i u na­red­nom pe­ri­o­du
– Mi­ni­star Štajn­ma­jer je na kra­ju is­ka­zao in­te­re­so­va­nje za rje­ša­va­nje pi­ta­nja rat­nog gro­blja za nje­mač­ke voj­ni­ke stra­da­le u Dru­gom svjet­skom ra­tu, i za­mo­lio za po­dr­šku mi­ni­stra u ci­lju nje­go­vog rje­ša­va­nja. Mi­ni­star Luk­šić je ka­zao da je lič­no uklju­čen u rje­ša­va­nje tog pi­ta­nja – is­ti­če se u de­pe­ši.
Ka­ko se na­vo­di, u fo­ku­su sa­stan­ka sa Kri­sto­fom Hoj­zge­nom bi­lo je pi­ta­nje NA­TO in­te­gra­ci­ja. Sa­vjet­nik kan­ce­lar­ke Mer­kel je re­kao da upu­ći­va­nje po­zi­va u de­cem­bru vi­di kao do­bru ide­ju, ali da tre­ba raz­mi­sli­ti šta se mo­že ura­di­ti u prav­cu po­ve­ća­nja jav­ne po­dr­ške toj in­te­gra­ci­ji.
– Luk­šić je u tom kon­tek­stu i na in­te­re­so­va­nje, sa­go­vor­ni­ka upo­znao sa ak­tiv­no­sti­ma raz­li­či­tih fak­to­ra uti­ca­ja, u pr­vom re­du Ru­ske Fe­de­ra­ci­je ko­ja svo­jom pro­pa­gan­dom, ko­ri­ste­ći raz­li­či­te ka­na­le ko­mu­ni­ka­ci­je, po­ku­ša­va da uti­če na ni­vo jav­ne po­dr­ške NA­TO član­stvu u na­šoj ze­mlji. Ta­ko­đe, ka­zao je da pi­ta­nje Su­to­ri­ne po­kre­nu­to od ne­kih kru­go­va iz BiH mo­že bi­ti pro­tu­ma­če­no kao po­ku­šaj dje­lo­va­nja iz po­za­di­ne. U ve­zi pro­sla­ve 9. ma­ja u Mo­skvi i na upit Hoj­zge­na da na kom ni­vou će bi­ti za­stu­plje­na Cr­na Go­ra, Luk­šić je od­go­vo­rio da je to još otvo­re­no, ali da bi od po­mo­ći bio je­din­stven i ko­or­di­ni­ran stav EU po ovom pi­ta­nju – ocje­nju­je se u di­plo­mat­skoj de­pe­ši.
Na­vo­di se da je Hoj­zgen ka­zao da će Nje­mač­ka uči­ni­ti sve što mo­že po pi­ta­nju po­dr­ške, ako „na­sta­vi­te ovim pu­tem”.
U de­le­ga­ci­ji ko­ju je u Ber­li­nu pred­vo­dio Luk­šić bi­li su i am­ba­sa­dor Ve­ra Jo­li­čić Ku­liš, sa­vjet­nik u Ge­ne­ral­nom di­re­to­ra­tu za bi­la­te­ral­ne od­no­se Ma­ri­ja Pa­vi­će­vić­ La­kić i se­kre­tar Ire­na Pre­le­vić.
M.V.


Be­ne­dej­čič: Ne­ma kon­sen­zu­sa o cr­no­gor­skom član­stvu

Ko­nač­na od­lu­ka o po­zi­vu Cr­noj Go­ri da bu­de dio Ali­jan­se za­vi­si­će od za­jed­nič­ke pro­cje­ne mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va NA­TO ze­ma­lja na de­cem­bar­skom sa­stan­ku, a u ovom tre­nut­ku još ne­ma kon­sen­zu­sa, sa­op­štio je am­ba­sa­dor Slo­ve­ni­je pri NA­TO-u An­drej Be­ne­dej­čič. On je ka­zao da je Slo­ve­ni­ja jed­na od onih NA­TO ze­ma­lja ko­je vje­ru­ju da je Cr­na Go­ra tre­ba­lo da do­bi­je po­ziv­ni­cu na sa­mi­tu u Vel­su.
– Me­đu­tim, ko­nač­na od­lu­ka će za­vi­si­ti od za­jed­nič­ke pro­cje­ne mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va NA­TO ze­ma­lja na nji­ho­vom de­cem­bar­skom sa­stan­ku. U ovom tre­nut­ku još ne­ma kon­sen­zu­sa. Uto­li­ko je od­lu­ka čla­no­va Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­vje­ta da po­sje­te Cr­nu Go­ru ove je­se­ni još va­žni­ja – re­kao je Be­ne­dej­čič.
Na pi­ta­nje da li će od­lu­ka NA­TO-a da upu­ti po­ziv Cr­noj Go­ri za­vi­si­ti od glo­bal­nih de­ša­va­nja, Be­ne­dej­čič je re­kao da je pri­stu­pa­nje NA­TO-u pro­ces za­sno­van na re­zul­ta­ti­ma.


MVPEI: In­for­mi­sa­li smo jav­nost o sa­dr­ža­ju sa­sta­na­ka u SAD

Iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja sa­op­šte­no je, po­vo­dom ob­ja­vlji­va­nja ju­če u „Da­nu” po­vjer­lji­ve di­plo­mat­ske de­pe­še o po­sje­ti mi­ni­stra Igo­ra Luk­ši­ća SAD, da „je jav­nost u vi­še na­vra­ta in­for­mi­sa­na o sa­dr­ža­ju sa­sta­na­ka sa zva­nič­ni­ci­ma SAD”.
– To­kom ko­jih je ja­sno na­gla­šen na­pre­dak u spro­vo­đe­nju re­for­mi u ključ­nim obla­sti­ma za član­stvo u NA­TO-u, što Cr­nu Go­ru pre­po­ru­ču­je za da­lju in­te­gra­ci­o­nu fa­zu. Iz raz­go­vo­ra sa svim zva­nič­ni­ci­ma to­kom po­sje­te ne­dvo­smi­sle­no pro­iz­i­la­zi ocje­na i uvje­re­nje o to­me da je Cr­na Go­ra ve­o­ma ozbi­ljan i re­a­lan kan­di­dat za član­stvo u NA­TO o če­mu će se do­ni­je­ti od­lu­ka do kra­ja go­di­ne. To­kom sa­sta­na­ka u Stejt de­pa­rt­men­tu kao i s kom­pa­ni­jom Ma­ra­ton Oil, ko­ju je, ima­ju­ći u vi­du uslo­ve hr­vat­skog ten­de­ra nji­ho­va Vla­da već se­lek­ti­ra­la kao mo­gu­ćeg part­ne­ra, pot­pred­sjed­nik Luk­šić je ja­sno pre­zen­to­vao na­še sta­vo­ve po pi­ta­nju gra­nič­nih spo­ro­va i in­for­mi­sao sa­go­vor­ni­ke o ak­tiv­no­sti­ma ko­je Cr­na Go­ra pred­u­zi­ma u ci­lju za­šti­te svo­jih in­te­re­sa u spor­nim pod­ruč­ji­ma u ko­ji­ma je Hr­vat­ska ras­pi­sa­la ten­der te na­gla­sio po­sve­će­nost Cr­ne Go­re po­sti­za­nju do­go­vo­ra u in­te­re­su obje dr­ža­ve, sa am­bi­ci­jom da o tom pi­ta­nju pre­su­di Me­đu­na­rod­ni sud prav­de u Ha­gu. Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja je u pret­hod­nom pe­ri­o­du kon­ti­nu­i­ra­no in­fo­mi­sa­lo jav­nost o pred­u­ze­tim ak­tiv­no­sti­ma u ve­zi sa ras­pi­si­va­njem ten­de­ra za da­va­nje kon­ce­si­ja za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa u mor­skom pod­ruč­ju ko­je pred­sta­vlja spor­nu te­ri­to­ri­ju – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.


Me­do­je­vić: Ni­šta od po­zi­va

Li­der PzP-a i član Pred­sjed­ni­štva DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić re­kao je da Cr­na Go­ra ove go­di­ne ne­će do­bi­ti po­ziv­ni­cu za NA­TO. On je na­veo da je to i na­ja­vio pri­je ne­ko­li­ko da­na u di­sku­si­ji u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, re­a­gu­ju­ći na in­ten­ziv­nu kam­pa­nju re­ži­ma, nje­go­vih pla­će­nih lo­bi­sta, ana­li­ti­ča­ra i kon­tro­li­sa­nih me­di­ja.
– Ova ne­spret­na, ba­nal­na i po­ma­lo stu­pid­na kam­pa­nja u su­šti­ni sa­mo sma­nju­je broj gra­đa­na ko­ji po­dr­ža­va­ju učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Đu­ka­no­vi­ću učla­nje­nje u NA­TO i spro­vo­đe­nje nep­hod­nih re­for­mi u bez­bjed­no­snom sek­to­ru ni­je pri­o­ri­tet, jer je svje­stan da či­nom ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO pre­sta­je nje­go­va upo­treb­na vri­jed­nost za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i po­či­nje nje­gov kraj – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
Ka­ko je re­kao, ime­no­va­njem le­gen­de ru­skih oba­vje­štaj­nih i bez­bjed­no­snih po­slo­va u Cr­noj Go­ri Mi­la­na Ro­će­na za ko­or­di­na­to­ra kam­pa­nje DPS-a za NA­TO bi­lo je ja­sno da Đu­ka­no­vi­će­va na­mje­ra da se pri­ča o učla­nje­nju u NA­TO, ko­ja du­bo­ko po­la­ri­zu­je ze­mlju, is­ko­ri­sti za unu­tra­šnju po­li­tič­ku upo­tre­bu. To jest, ka­ko ka­že, da se skre­ne pa­žnja gra­đa­na sa dra­ma­tič­ne eko­nom­ske, so­ci­jal­ne, i bez­bjed­no­sne kri­ze i sna­žnog opre­dje­lje­nja DF-a da se pro­te­sti­ma iz­bo­ri za fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re.